Naučnici danas mogu proizvesti male telefone i PDA uređaje, ali nama i dalje treba relativno veliki ekran da bismo se mogli njime služiti. Što bi se dogodilo kada bi se nalazio ekran na sočivu?
Uređaji bi se smanjili nekoliko puta, bili bi lakši za prenos i jeftiniji za izradu. Stavljanja ekrana na sočivo prvi se dosetio dr. Babak Parviz. Parviz se bavi izradom malih uređaja koje zahvaljujući nanotehnologiji i tehnikama mikroproizvodnje ugrađuje na polimere ili staklo.
Sočiva su sagrađena od elastičnog providnog polimera, što je idealna podloga za mali elektronski uređaj. Prototip sadrži mali sklop na koji će biti spojene minijaturne LED diode, svaka trećinu milimetara u preseku. Trenutno je najveći problem LED dioda napajanje.
Parviz razmatra dva metoda. Pošto sočivo mora imati antenu, jer mora moći primati podatke, mogla bi se napajati tim putem. Drugi metod uključuje solarne ćelije. Drugi problem je projekcija slike. Sočivo leži na površini oka, što je preblizu da bismo fokusirali oko na sliku. Za stvaranje fokusirane slike trebaće manipulisati svetlošću.
Korišćenjem lasera umjesto LED dioda to bi se moglo postići, ali laseri su opasni za oči. Rešenje problema mogle bi biti mikro-LED diode. Ne smatraju svi ovo sočivo dobrom idejom.
Profesor James Wolffsohn misli da na sočivu nema dovoljno mesta za uređaj. Uz to, ne vidi kako će Parviz rešiti problem fokusiranja slike. Prema njemu, ovo rešenje neće pomoći slabovidima jer oni ionako trebaju velika slova sa mnogo kontrasta, i većina ih nosi naočare, a ne sočiva.
Kao alternativu Wolffsohn predlaže stavljanje elektronskih uređaja na naočare.
