Nega očiju- 10 korisnih saveta za negu očiju
1. Jesti mnogo voća i povrća poput šargarepe, spanaća, papaje i manga. Svi oni su bogati beta karotinom koji pomaže u očuvanju zdravlja očiju.
2. Priuštite sebi potreban odmor. Odmor će osvežiti oči i pomoći im da delotvornije funkcionišu.
3. Redovno vežbajte kako bi poboljšali cirkulaciju krvi. Tek tada će oči sigurno primati dovoljno kiseonika za pravilan rad.
4. Pijte najmanje 12 čaša vode dnevno kako bi izbegli bilo kakvu suvoću očiju. Konzumiranje puno vode pomaže u izbacivanju štetnih materija iz tela.
5. Nemojte trljati oči zbog sitnih smetnji, nego umesto toga trepnite. Treptanje je dobra masaža i vežba za oči.
6. Koristite čistu pamučnu vatu umočenu u mleko za čišćenje vaših očiju. Mleko je dobar i siguran prirodni čistač.
7. Da biste izazvali sjaj u očima umetnite 2 kapi ružine vodice pomoću kapaljke. To takođe pruža prirodno podizanje očiju.
8. Redovno primenjujte ulje mešano sa glicerinom na vaše trepavice i obrve kako bi bile guste i tamne.
9. Uvek koristite sunčane naočare u vreme kada je sunce najjače kako bi zaštitili oči od sunčevih zraka. Direktni sunčevi zraci mogu prouzrokovati teška oštećenja očiju.
10. Stavite krišku krompira ili krastavca na oba oka, nakon 10 minuta skinite i operite oči. Tako ćete izbeći stvaranje bora i podočnjaka.
NORMALNO OKO
Da bi oko izgradilo jasnu i oštru sliku, potrebno je da rožnjača uz korekciju sočiva pozicionira sliku promatranog predmeta tačno na mrežnnjaču. U slučaju da se to ne dogodi, iz bilo kog razloga, govorimo o anomaliji oka. Tri najčešće anomalije oka su kratkovidnost, dalekovidnost i astigmatizam. Kratkovidnost i dalekovidnost spadaju u greške oka, a astigmatizam u grešku nastalu u sistemu sočiva.
KRATKOVIDNOST
Kratkovidnost se javlja kada je očna jabučica izdužena, te se jasna slika paralelnog ulaznog snopa stvara ispred mrežnice. Oko će pomoću naočara koje stvaraju divergentni ulazni snop, dobiti jasnu sliku na mrežnjači.
DALEKOVIDNOST
Suprotno kratkovidnosti, dalekovidnost se javlja kada je očna jabučica skraćena pa od paralelnog ulaznog snopa oko stvara sliku iza mrežnjače. Da bi nastala jasna slika na mrežnjači, oko mora primati već konvergentne zrake korigirovane pomoću naočra ili sočiva.
ASTIGMATIZAM
Astigmatizam je stanje kod kojeg se svetlosni zraci ne lome jednako na svim meridijanima oka. Radi lakše klasifikacije, pretpostavlja se da astigmatsko oko ima dva glavna meridijana koja stoje pod pravim uglom jedan prema drugom. Astigmatizam se javlja usled nejednolike zakrivljenosti rožnjače ili očnog sočiva u horizontalnoj i vertikalnoj ravnini, što ima za posledicu i različite žarišne dužine u tim ravninama. Od tačkastog predmeta dobićemo dužinu, jer oko fokusira zrake u vertikalnoj ravnini na drugoj udaljenosti nego u horizontalnoj. Najčešća greška je u rožnjači i ta je anomalija, u malom odnosu, priro|ena gotovo svakoj osobi. Najčešće sa javlja kao “direktni astigmatizam”, kada je vertikalna zakrivljenost rožnjače oka veća od horizontalne. Do određene mere se smatra normalnim, fiziološkim, a smatra se da nastaje stalnim pritiskom gornjeg kapka na oko.