Kako na vid utiče boravak u zatvorenom prostoru?
Dug boravak u zatvorenom prostoru, zbog novonastale situacije, može da utiče na vid kod osoba različitog uzrasta.
Primarno se problem javlja kod mladih. Intenzivan višesatni rad na blizinu može da kompromituje vidnu oštrinu na različite načine.
Najpre, nastaje sindrom suvog oka zbog intenzivnog gledanja u monitor, telefon, tablet. Mladje osobe su preokupirane on-line nastavom koja se uglavnom bazira na rad za računarom. Dugotrajan rad i gledanje u monitor zbog proredjenog refleksa treptanja dovodi do suvoće oka. Ona na duže staze može da dovede do odredjenih promena na prednjem segmentu oka, dok se pacijent žali na peckanje, crvenilo i osećaj stranog tela u oku.
Simptomi dugog rada za računarom?
Ne tako retko, javlja se i zamućenje vida usled grča odredjenih mišića koji su odgovorni za akomodaciju odnosno prilagodjavanje oka na gledanje u daljinu i blizinu. Tada može da nastane lažna kratkovidost i pacijent se žali na glavobolje. Jedan od načina da se takva dioptrija otkrije na pregledu je i tzv. „širenje zenica“ (cikloplegija) gde se pomenuti mišići relaksiraju – njihova aktivnost se smanjuje, a sve sa ciljem da se dobije realni dioptrijski status i samim tim smanje tegobe pacijentu u budućnosti.
Monitori emituju tzv. „plavu svetlost“ koja može da dospe do spoljašnjih i unutrašnjih struktura oka dovodeći, ako ste kontinuirano izloženi, do odredjenih promena na rožnjači, sočivu i mrežnjači oka. Iz tog razloga se savetuje korišćenje zaštitinih naočara koja imaju adekvatnu tzv. „blue cut“ zaštitu gde se onemogućavaju zraci plave talasne dužine da uopšte dodju do očnih struktura.
Pacijentima se savetuju da češće trepću, koriste adekvatne zaštitne naočare sa ili bez dioptrije, kao i da prave pauze nakon svakih 20 minuta, tako što će 20-ak sekundi pogledati kroz prozor odnosno u daljinu. Takodje, savetujemo i da se u toku dana koriste veštačke suze kako bi se umanjila suvoća oka.
I bez ovih specifičnih okolnosti vezanih za pandemiju i rad u zatvorenom prostoru, savetuju se roditelji da predškolsku decu dovedu kod oftalmologa. Jedan od znakova koji bi bili opravdani za dolazak je i preterano približavanje deteta tekstu dok deca čitaju, ukoliko primete da neko oko skreće put spolja ili ka nosu, ili ukoliko dolazi do toga da deca počinju da čkilje kako bi izoštrili sliku na daljinu.
Savetuje se i da se mladja deca pregledaju, ako u porodici postoje razrokost, slabovidost kao i ozbiljnije bolesti očiju, kao i deca roditelja koji imaju visoku dioptriju.
U kasnijim uzrastima očni pregled se radi u zavisnosti od ranije nađenog nalaza odnosno u dogovoru sa oftalmologom.
Što se tiče starijih osoba, nesumnjivo da kvalitet suznog filma opada i da je češće vlazenje očiju kod njih imperativ. Naravno o intenzitetu terapije odlučuje oftalmolog nakon pregleda. Problemi se intenziviraju i kod osoba srednjih godina koje su angažovane da rade od kuće jer se opet sve svodi na gledanje u monitor. Saveti su slični po pitanju zaštite prednjeg segmenta oka kao i kod mladjih.
Merenje očnog pritiska, sagledavanje promena na očnom dnu su neki od osnovnih delova pregleda kod starijih. Brojna hronična sistemska oboljenja mogu da dovedu do promena na oku. Zbog toga se svakako savetuje da bar jednom godišnje stariji posete oftalmologa.
Savet oftalmologa
Dakle, na kraju, neophodno je izbegavati dugotrajan rad, češće treptati, češće gledati u daljinu, koristiti adekvatne zaštine naočare, kao i veštačke suze, ako smo prinudjeni intenzivno da radimo u zatvorenom prostoru. Osećaj peckanja, stranog tela u očima, svrab, neprijatnost, glavobolje, zamućenje vida nakon višesatnog rada, crvenilo, čkiljenje pri pogledu u daljinu, previše približavanje knjizi su samo neki od simptoma i znakova koji mogu da budu povod za odlazak kod oftalmologa.
Dobro nam došli!
