Boja očiju I genetika
Da li ste se ikad pitali možete li da predvidite boju očiju Vašeg deteta? Možda Vas je nekad zbunilo kako se dete rodi sa plavim očima, a da pritom oba roditelja imaju braon oči? Boja očiju koja se nasleđuje je fantastičan primer kako genetika funkcioniše.
Pokušaćemo da Vam približimo kako se boja očiju nasleđuje I kako nastaje.
Zašto postoje različite boje očiju ?
Boju očiju određuje količina pigmenta (melanin) u irisu. Što više pigmenta ima, to je oko tamnije. Ne postoje zeleni I plavi pigmenti. Svetlije boje nastaju usled efekta rasipanja svetlosti u određenom delu irisa.
Braon boja je najčešća boja očiju u svetu, dok su svetlije boje očiju (poput plave I zelene) prisutne kod ljudi evropskog porekla.
Da li se boja očiju može predvideti ?
Poseban deo 15 hromozoma igra glavnu ulogu u određivanju boje očiju deteta.Unutar ove regije postoje dva ključna gena, OCA2 i HERC2. OCA2 poznat kao P (protein) učestvuje u sazrevanju melasonoma, koji proizvodi melatonin. Na taj način direktno učestvuje u određivanju boje oka – ukoliko je manje P (proteina), manje je i melatonina, pa će i oči biti svetlije, I obrnuto. Kada je u pitanju HERC2 gen, on sadrži segment DNK koji kontroliše aktivnost OCA2 I na taj način određuje boju očiju.
S obzirom da više gena (do 16) utiče na to koju će boju očiju Vaše dete imati (gen za određivanje boje kože I kose) , ovaj proces je vrlo složen, pa se često može samo pretpostaviti na osnovu boje očiju roditelja ili bližih rođaka, dok genetske varijacije mogu dati I neočekivan rezultat.
Pomoću ove tabele možete pogledati varijacije boje očiju kod Vašeg deteta :
Genetski poremećaji koji utiču na boju očiju
Sigurno ste nekad čuli za albinizam ? U ovom slučaju dolazi do znatno smanjene pigmentacije irisa. Ovakva pojava izaziva jako svetlu boju očiju, ali često I različite probleme sa vidom. Ovo se dešava zbog mutacije gena koji su uključeni za proizvodnju I skladištenje melatonina.
Takođe, heterohromija utiče na boju očiju, a nju karakteriše različita boja očiju kod iste osobe.